Ja sam, znate, došla iz Švedske.
Inače sam radila u jednoj firmi koja se bavi prodajom prikolica za bicikle.
Čuvala sam jednu takvu prikolicu baš na putu od Štokoholma do Banjaluke.
Koliko sam načula, neki par je naručio tu prikolicu za svog sina.
Zahtjevni neki ljudi kad sam ja morala iz Štokholma da se klackam u busu sve do Bosne. I sve to da bih na kraju stigla u njihov podrum i tamo stajala danima.
Već sam se bila i pomirila sa nemilom sudbinom kad jedan dan dođe neka ženska, izvadi prikolicu iz mene i odnese me u kuću.
Ništa mi ne bi jasno.
Posadi ona mene na sred kuće. Nije mi se svidjela ta ženska. Sve nešto obilazi oko mene, pa me odmjerava (to nije nimalo lijepo, znate) i onda poče da reže nešto. Reže iz novina, reže neke druge papire, reže li reže! E što je to bilo gadno! Ja sam od kartona ali mi nije bilo svejedno! Makaze su to.Eeej!
Nareza se ona tu sita, pa joj ne bi to dosta, već sve na kraju uslika! Čudne li žene.
Poče onda da nešto namješta po meni. Prvo na sred mene nalijepi PAPERGIRL. Aj dobro, velim ja, nisam baš od papira ali sam žensko. Može proći.
Onda poče lijepiti neke slike bicikala. I to mi je srodno. Nisam se bunila.
Mozda ova zna sta radi.
Naši ona i neke trakice, nađe još neke koćeznatikakve siće i poreda to po meni. Izgubih ja onaj blijedi skandinavski ten, postah nova, bosanska kutija-ili kako oni vele PAPERGIRL.
Inače sam radila u jednoj firmi koja se bavi prodajom prikolica za bicikle.
Čuvala sam jednu takvu prikolicu baš na putu od Štokoholma do Banjaluke.
Koliko sam načula, neki par je naručio tu prikolicu za svog sina.
Zahtjevni neki ljudi kad sam ja morala iz Štokholma da se klackam u busu sve do Bosne. I sve to da bih na kraju stigla u njihov podrum i tamo stajala danima.
Već sam se bila i pomirila sa nemilom sudbinom kad jedan dan dođe neka ženska, izvadi prikolicu iz mene i odnese me u kuću.
Ništa mi ne bi jasno.
Posadi ona mene na sred kuće. Nije mi se svidjela ta ženska. Sve nešto obilazi oko mene, pa me odmjerava (to nije nimalo lijepo, znate) i onda poče da reže nešto. Reže iz novina, reže neke druge papire, reže li reže! E što je to bilo gadno! Ja sam od kartona ali mi nije bilo svejedno! Makaze su to.Eeej!
Nareza se ona tu sita, pa joj ne bi to dosta, već sve na kraju uslika! Čudne li žene.
Poče onda da nešto namješta po meni. Prvo na sred mene nalijepi PAPERGIRL. Aj dobro, velim ja, nisam baš od papira ali sam žensko. Može proći.
Onda poče lijepiti neke slike bicikala. I to mi je srodno. Nisam se bunila.
Mozda ova zna sta radi.
Naši ona i neke trakice, nađe još neke koćeznatikakve siće i poreda to po meni. Izgubih ja onaj blijedi skandinavski ten, postah nova, bosanska kutija-ili kako oni vele PAPERGIRL.
Нема коментара:
Постави коментар