LANA BASTAŠIĆ

Ja ne znam ko si ti. Ti ne znaš ko sam ja. Zato se ovako dobro znamo.
1. Prije svega, da raščistimo nešto: nisam religiozna. Pokušala sam. Ali nije išlo. Kao kad uđeš u prodavnicu cipela i, u jadničkoj želji da ispratiš modu, kupiš najneudobniji par sandala u istoriji loše skrojene obuće. Ja najviše volim da hodam bosa. Ali to ne znači da ne poštujem obuvena stopala. (Ništa pretjerano, međutim. Ili vremenski predugo. Noge koje su često zabravljene znaju da se usmrde.)
2. Danas sam htjela da kupim jo-jo. Nisam nigdje uspjela da ga nađem. Moj prvi jo-jo bio je odvratan: florescentno –sivi sa rozim šljokicama. Kupila sam ga za Petrovdana dok smo živjeli na selu. Obožavala sam ga. (Ima nešto toliko umirujuće i sigurno kod jo-jo igračke, znaš? Zove se „rotaciona inercija“ . Toliko jednostavan mehanizam a, opet, pokazuje nam dvije stvari bez kojih naš svijet ne bi bio moguć: gravitaciju i reakciju. A sve to u običnom pokretu ručnog zgloba.)
3. Sama se šišam. Imam neke stare makaze i stari češalj. Smočim šiške, navučem ih preko očiju i onda, laički, pogađam paralele. (Nikada ne pogodim.) Ne volim svoje čelo, zato ga prekrivam nepravilno ošišanom kosom. Imala sam šiške kada sam bila dijete, takođe. Čak i onog dana kada smo na petrovdanskom vašaru kupili jo-jo. Deda se nasmijao i poravio mi frizuru. Mislim da je to bio moj omiljeni dan. I dalje je.

1.a) .. ali to ne znači da se ne pitam o svemu! Postoje neke stvari koje me užasavaju. Jer su toliko divne, znaš? Uzmimo npr. čestice.  Količina energije u jednom atomo može da nas uniši. To su one iste čestice u kojima su umrle neke davne zvijzde. Ne bih da budem patetična sad ovdje. Ali to je tako. Razumiješ? Čovjek ne zna da sastavi energiju u jedan sićušni atom. Mi samo znamo da razaromo. Do toga nas je dovelo znanje: do razaranja.

4. Voljela bih da znam nešto o tobi npr. da li škiljiš dok čitaš ovo; da li misliš da sam pretenciozna; da li mrziš kad neko piše tačka-zareze; šta misliš o razaranju atoma; da li si se ikada šišao/šišala sopstvenim makazama; da li, kad niko ne gleda, umačeš prste u eurokrem; da li se osjećaš usamljeno kad vidiš dvoje starih ljudi kako se drže za ruke; da li vjeruješ u paralele univerzuma; da li koristiš konac za zube; koga više voliš, Čaplina ili Kitona; da li redovno doručkuješ; imaš li neki automatizam, kao npr.,  češkanje uveta; da li psuješ na druge učesnike u saobraćaju; jaje na oko ili kajgana?;  da li te nerviraju srednjoškolske mature; voliš li klavir; koji je tvoje najveći strah; da li si ikada pio/pila rum na vrhu neke zgrade; kad vidiš da nekome vira etiketa, imaš li kompulsivnu želju da je skloniš;  voliš li svoju kožu; kakvo je tvoje mišljenje o ruskoj politici; koj je tvoje omiljeno doba u ovom gradu; jesi li ikada trčao/trčala zatvorenih očiju….

5. Nemoj da se mrštiš. Teško je aktivirati toliki broj mišića za tako glupavu emociju. Nemoj da misliš kako si sve skontao/skontala. Nemaš pojma šta će se desiti sljedeće.. I to je sasvim u redu.. Nemoj da grizeš nokte. Glupo je. To je kao da grizeš kosu (Kad se sjebeš, misli  na čestice. Sjeti se rotacione inercije.)