четвртак, 04. октобар 2012.

ИРИНА Б. МАРКОВИЋ


Само

Само постоји само
Оно може само да те опчини
У  једном тренутку и у другом
Само се деси само ономе
ко зна да постоји само
Зато се деси оно најлепше само



Вала, ала


Можда покајање?
Тутњи ли ти!
Страх од...
Грми ли ми.
Где?
Напољу олуја није

Можда покајање
Чух ту страшну Логосницу
Откиде ми...
Грми ли ми.
Не заврших.
Претворих се у прасицу



Ружа


Ружа сам
Нисам то знала
Нисам знала читавог живота
како себи да се
дивим
Да видим
да нас је две,
а да се не згрозим.
Јер на крају
ипак је цвет
А руке крваве од трња
А руке поносне на трње



Љубавна песма бр.2 или лирска душа сам



Лирска душа сам
лирска душа из очаја
лирска душа из плача сумњивог
Стварне, тешке сузе желим
Да отворе душу
Ветер у њу да не уђе

Лирска душа сам
и ветар прогоним
Јурим ветар све до Тебе
Кад тамо
у Теби
ветрови у костима
развејали душу
Предали је другим ветровима

Лирска душа сам
и прескачем океане доброту да ти дам,
жртвујем ветрове
песму ову
тешко напишем

Лирска душа сам
и не знам да ли лажем.
Неко то за мене ради
То господар твојих ветрова је
што се мојом душом сада слади

 
 
 
Туга



Послушаћу себе
изаћи из сузе коју сам за Тебе чувала
Удавићу се после
Седећу и гледaти како се давим

Кад
огромна
стиже
тешка
тако пуна
неизрецива
маска
 укоченог
спорог
ужаса
којој име је
туга
Прекрила чудовиште
које је ту
у изразу
кад осећаш себе

Облик који Бог лепотом исцрта на Твом лицу
видим још смо ја
од туге ослепела




Дубински презир


Дубински презир је нешто што ствара велику одлучност

Дубински презир је елемент универзалне туге
Дубински презир је препрека бесмисленој патњи

Дубински презир је дело самоспасења
Дубински презир спасава од осећања самоубилачких
и осећања од самоубиства

Дубински презир је врлина
супротна охолости

Дубински презир није мржња

Дубински презир је човекољубив

Што је дубљи презир, дубљи је заборав

Дубински презир је чисто достојанство

Дубински презир треба да изроди добро дело

Дубински презир је једини лек за љубавну тугу

Дубински презир је нови почетак



****

Заборављала је све
И кликере
И коцкице
И сфере

Каснила је свугде
На сахране
Авионе
И на своје рођење

Мислила је
Сваки тренутак је поново рађа

Док је умирала пијана од среће
Заборавила је да га више неће



***

И снег је падао
А живот се мазио
И птице су ћутале
А душа је певала
И сан је прошао
А ја сам нестала









Немогућност љубави



Породиља вришти на уплакано небо
Нероткиња оде да поједе кремпиту
Дете се роди мусаво и псује
Псује, ал'не тугује
У његовом свету људи се мажу на хлеб место пекмеза

Она пред њим глуми да је ушће
Делта квантних могућности
Она пред собом не зна ко је кад је с њим
Чини јој се да је птица која лети наопачке
И не мари за географију
Прича о коректору за подочњаке
Он решава укрштене речи
Мисли да су оне живот достојанствен

Цвет је убран
Одбројава последе секунде
Никад  да увене, па да звршимо већ једном с тим!

Господо, због чега смо се окупили у ћошковима својих соба?
Постављате мишоловку за божанску честицу
Она се претвара да је арлекин међ' луткама
Заузврат, бришете прашину с непрочитаних књига
С прочитаних сте је одавно појели

Отишао је да скува твоје осмехе
Сад се церека над васионском тугом
Зачине је заборавио

Она обично умире по лепом дану
Кад се штеташ поред реке сам
И гледаш према мутним обалама
Гадиш се њене неотесане радости
Њених неопраних прозора
Мрзиш њене сетне очи
Купиш јој маскару од леда
Сузе да је не размажу

Не мари она за твој младеж на образу
Не мари ни за твоје жице
Она жели с тобом у мишоловку
Да јој уплићеш неуроне
Да јој бедра мажеш својим семеном и кривицом


Коме си поклонио овај дан?
Коме ћеш поклонити своју једину ноћ
Ужегли бисер од скраме сећања

Убиство из нехата!

Много је режала та звезда
Зли дуси јој намигивали
Ти ћутао и певао да је изнервираш
Данима те тражила по напуштеним зградама
Јела малтер са зидова
Бежала помоћним степеницама
А ти си и даље ћутао
Испирао јој ране ракијом
Тајно ти је зашивала дугмад на сакоу
Понекад косу ти прала и секла нокте
Када би јој живот у капљицу стао
Та кап био би ти

У међувремену небо је поцрвенело
Тамо сте се срели откинутих ушију
Сагорели од пољубаца

Вршите терор над смислом!
Узвикнуше комшинице, дјеве чедне, парадигме женствености
На њих да се угледаш, ти дивља жено!

Мајка је обрисала детету уста
Пољубила мужа
И заспала
Два дана су је будили
Док нису установили да је отишла
Плакао је и псовао
Љубио је у очи
Док и сам није заспао
Не рекавши никоме збогом
Нестао





МОГУЋНОСТ ЉУБАВИ

Прво га је убила за сваки случај
Ћелавом му косом почистила
Храм свог древног божанства
Ритуално очистила
Сравнила га с небом

Прво ју је зазаидао у језеру своје душе
Осмех по осмех
Плес по плес
Кожу по кожи
Дах по дах
Уд-ах!

Име ове песме је лаж
Сви знамо - могућност љубави је немогућност могућности
Лаж
 
Љубав лаж
Лаж љубав
Близнакиње
Прерушене у непријатеље
Два вида истине
Два ножа пакосна
Зарђала
 
Тупа
Лажу да секу
А деру, раздиру
Оно мало детињег бесмисла

Љубав као опсена
Опсена као љубав
Смисао чистог ума су
Ми желимо бесмисао
Да се у њем ерос роди
Као со на отвореној рани
Као покидане гласне жице
Док урлају збогом
К'о сузе слатке
 
Док пате оргазам бескрајни

Она је свакако курва
Јер трепће
Јер неће
Јер не да
Он да јој буде понос
И пали цигаретом мрежасте чарапе
Улица их само закрпити може
Улица у неком другом граду
Тамо где нема
 
Ни коже
Ни усана
Ни стопала
Ни дивних дугих прстију
Што на песку пишу волим те
Док талас све не обрише
И они се стварно заволе

Заувек

Ирина Марковић  рођена 3. септембра 1973. у Београду. Одрасла и живела до недавно на Дорћолу, који ће увек сматрати за свој једини дом. На Дорћолу је похађала основну школу и савладала, с најбољим оценама, основе несташлука.
Средње образовање похађала је у две школе: Дванаестој београдској гимназији, а потом у Осмој, данас Трећој гимназији.
Веома рано, можда прерано, уписала студије филозофије на Београдском универзитету.
Од најраније младости похађа курсеве енглеског језика, како у земљи, тако и у иностранству. Верује да је тај језик савладала и да је потребно овладати неким другим.
Негде око петог разреда основне школе бива примљена у Дечији и омладински драмски студио Радио Телевизије Београд, под руководством Мирослава Мике Алексића. Тамо стиче многобројна знања, не само из глуме, него и из ширег опсега културе. Снима велики број радио и ТВ серије. У групи проводи незаборавне тренутке своје младости.
На срећу, или на жалост, не уписује драмску академију, схвативши да је подручје умне знаности оно што њен дух већма испуњава.
Тих година долази до првих ратних дејстава на подручју авнојске Хрватске и од тада њен живот се обрће наглавачке. Одлази на ратишта, бави се хуманитарном делатношћу, објављује текстове у прекодринским новинама, учествује у снимању уметничко- документарне серије о Книну и српским избеглицама на подручју Републике Српске Крајине. Често одлази у Босну. Преживљава тенковско гранатирање Брчког, заточена у Дому културе, приликом отварања изложбе о геноциду над Јерменима. Општина Брчко додељује јој признање ''за лично учешће у мировној и хуманој акцији'' и 30.05.1995. општина Илијаш у Републици Српској такође јој додељује захвалницу на упућеној помоћи.
На Радио-Београду хонорарно ради неколицину радиофонских адаптација и добија две награде ФЕДОР.
Преводи с енглеског: мјуизкл ''Какаовац'' Жерар Леруа, дечији роман ''Благо кондора'' истоименог аутора, 26 епизода цртане серије '' Chucklewood critters'' за агенцију ''Права и преводи'',  филозофске текстове: ''Идентитет, остензија, хипостаза'' Виљарда ван Ормана Квајна и фрагменте о интуицији из опсежног корпуса Виљама Окама.
Публицистичи рад проширује и неколицином филмских (Ми нисмо анђели, Црни бомбардер...), као и једном ликовном критиком.
Године 1994. страначки се ангажује, учествује у организацији трибина, предавања и манифестација под покровитељством странке. Незадовољна целокупном појавом, као и начинима политичке борбе напушта страначку активност 1996. године. У наредним годинама пише безброј текстова за часописе, интернет сајтове, као и дневне новине, углавном политичко-феноменолошког садржаја.
Повремено пушта музику у београдским кефеима и клубовима, што јој причињава неизмерно задовољство.

Нема коментара:

Постави коментар